Симулатори лета

 
Трошкови обуке пилота у лету и опасност коју овај вид обуке носи са собом наметнули су, негде уз пут, потребу да се део обуке обавља на земљи. Еволуција симулатора лета дуга је готово колико и еволуција самог летења, а један од производа те еволуције је симулатор лета опремљен покретном платформом са шест степени слободе фирме SIMTEQ видљив на слици 1.

Симулатор лета са покретном платформом фирме SIMTEQ- слика 1

Компоненте које чине симулирање лета могућим на оваквом симулатору су:
  1. Математички модел лета;
  2. Модел кабине;
  3. Модел контролних уређаја;
  4. Модел система симулираног ваздухоплова;
  5. Графички приказ спољног света;
  6. Модел звучног окружења;
  7. Покретна платформа. 
Хајде да погледамо мало подробније шта свака од ових компоненти обезбеђује:
  1. Понашање ваздухоплова у лету и приликом вожења по писти дефинише математички модел лета. У основи, математички модел лета решава диференцијалне једначине кретања ваздухоплова у реалном времену, чиме се добијају убрзања која делују на ваздухоплов, док се њиховим интеграљењем добијају брзине и координате које дефинишу положај ваздухоплова. Да би ово било могуће потребно је познавати силе које делују на ваздухоплов што укључује аеродинамичку силу, пропулзивну силу итд;
  2. Модел кабине симулираног ваздухоплова је код оваквих симулатора физички, то јест опипљив и представља тачну копију кабине симулираног ваздухоплова;
  3. Модели контролних уређаја, то јест контролне палице, ручице гаса, педала или одговарајућих уређаја налазе се у моделу кабине;
  4. Модели система симулираног ваздухоплова представљају моделе инерцијално- навигационог система, система радио- комуникације или навигације радио- фаровима, система контроле погонске групе и слично, а интераговаће са моделом кабине или појединих њених инструмената и уређаја, математичким моделом лета и моделом звучног окружења;
  5. Графички приказ спољног света представља прозор у виртуелни свет у ком се симулирани лет обавља, а код оваквих симулатора тежи се да прегледност из кабине реалног ваздухоплова буде покривена видним пољем дисплеја. Ова тежња се реализује на низ начина, од којих је један пројектовање слике са катодне цеви на сферно огледало;
  6. Модел звучног окружења треба да обезбеди емитовање свих звукова које, под одговарајућим условима, чује пилот симулираног авиона. Ово се односи на звук из спољног окружења и звук емитован од стране система симулираног ваздухоплова;
  7. Пошто су људи у стању да осете покрете ваздухоплова у лету, велики део вештине пилотирања састоји се управо у реаговању на осећаје изазване овим покретима. Зато се симулатори лета снадевају покретним платформама које симулирају убрзања која делују на ваздухоплов у лету.
Просечан љубитељ ваздухопловства и симулатора лета посвећених кућним рачунарима се може запитати шта то имају симулатори лета поменути изнад што кућни симулатори лета немају. Помало изненађујући одговор, ако се у обзир узме све што су поједини корисници били у стању да направе уз оно што им пружају симулатори које користе и уређаји доступни у слободној продаји би био: не много. Компоненте које је у кућним условима најтеже направити, покретна платформа и модел кабине, приказане су на сликама 2 и 3. Покретна платформа је дело Таноса Контогианиса за кога је, чини се, ово више од хобија. Када су математички модели у питању, симулаторе лета који ће бити поменути на овој презентацији одликују напредни математички модели лета који обезбеђују прецизно моделирање понашања симулираног ваздухоплова, како са становишта моделирања стационарних перформанси тако и са становишта моделирања стабилности и управљивости. Сами симулатори у последње време садрже тродимензионалне моделе кабина са којима корисник може да интерагује мишем, тако да за изградњом физичког модела кокпита приказаног на слици 3 и нема неке потребе са становишта упознавања са кабином ваздухоплова и функционисањем и коришћењем инструмената и релевантних система, такође моделираних. Визуелни приказ на једном монитору уз коришћење система за праћење положаја главе представља довољно добро решење, док ће виртуелно- реалне наочари попут Occulus Rift- а елиминисати потребу и за оно мало маште коју коришћење уређаја за праћење положаја главе уз монитор намеће. Контролни уређаји као што су палице, yoke- ови, педале или HOTAS уређаји доступни у слободној продаји у многим случајевима представљају верне копије одговарајућих уређаја на појединим ваздухопловима, што није спречило поједине кориснике да направе сопствене контролне уређаје. Звучно окружење код савремених симулатора лета намењених кућним рачунарима је онолико добро колико је добар сет звучника којима корисник располаже. Наравно, неће сваки корисник имати све горе поменуто, па је индивидуални квалитет искуства везан за кућне симулаторе лета онолико висок колико је кућни корисник био спреман да у симулирање уложи.

Кућна покретна платформа- слика 2

Кућни кокпит- слика 3

О симулаторима лета се може написати много више него што је на овој страни изнето, али је циљ да се илуструје да симулатори лета намењени кућним рачунарима нису неозбиљни, те да се симулатори не играју већ да се њима симулира лет. Биће поменуто неколико симулатора који задовољавају или превазилазе наговештен висок стандард, при чему ће цивилни симулатори лета бити избегавани са страшћу:
 

Falcon 4 BMS

Укратко: 

Наслов Falcon је у свету симулатора лета намењених личним рачунарима стар готово колико и сами рачунари способни да обезбеде графички приказ који ће макар из близа да подсећа на кокпит авиона, инструмент- таблу и спољни свет. Симулантима је у то време било потребно далеко више маште него данас, али се у то...

IL- 2 Sturmovik: 1946

Укратко: 

Крајем првог миленијума нове ере развила се дебата везана за најбољи начин да се доживљај пилота који су летели током Другог светског рата дочара љубитељима симулатора лета. У то време жанр је још увек цветао и наслови као што су European Air War, Jane's WWII Fighters, Combat Flight Simulator, Combat Flight Simulator 2 и 3 или...

IL- 2 Sturmovik: Cliffs Of Dover

Укратко: 
ИЛ- 2 Штурмовик, чак ни у својој последњој инкарнацији ИЛ- 2 Штурмовик: 1946, нема мапу британије ни моделе старијих ловаца који су летели током Битке за Британију. Наравно, неки од модова ће обезбедити и ово, али овај недостатак је указивао на намеру развојног тима, која уосталом није ни била сакривана, да направе симулатор посвећен ...

War Thunder

Укратко: 
Док је ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 најкоришћенији симулатор намењен личним рачунарима, док се нестрпљиво чекало да буде објављен следећи симулатор, довољно далековиди и способни људи су почели развој наслова који је, уз помоћ самог Олега Мадокса, добио модел лета који не заостаје за моделом лета какав има стари Штурмовик, али који је почео са битно бољим графичким енџином. War Thunder је данас мрежна игра

If You are ready to get pumped visit totally sweet mammels, or the following website.