ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 на Linux- у

 
 
Старији симулатори лета прављени за Windows платформу и даље имају много да понуде, али, пошто код преведен старијим компајлерима не може да се извршава када су укључене опције које доприносе безбедности оперативног система, на пример Data Execution Prevention (DEP) која је интегрисана у савременије инкарнације Windows- а, или све опције које обезбеђује пакет Microsoft EMET, симулант се може наћи у дилеми да ли ће безбедност оперативног система бити нарушена ако свом старијем симулатору, на пример ИЛ- 2 Штурмовику, дозволи да кроз firewall оствари конекцију са неким од сервера намењених мрежном летењу.  Ствар постаје донекле вреднија пажње када се узме у обзир чињеница да је код симулатора ИЛ- 2 Штурмовик током процеса модовања декриптован, што је помогло да се обезбеди нов садржај, али можда и створило нов вектор  напада неком појединцу ком симулирање лета и није толико интересантно. Где све ово оставља пилота ИЛ- 2 Штурмовик симулатора који на свом рачунару држи податке које не жели да подели са другима и коме реинсталација Windows- а сваких шест месеци није омиљени вид забаве? Па, ако по креирању посебног корисничког налога са смањеним корисничким привилегијама, који ће бити коришћен само за мрежно летење, пооштравању правила firewall- а, редовном скенирању антивирус програмима, креирању системских имиџа и осталом што некоме може да падне на памет остане и најмањи траг сумње, оставља га нервозног.
 
Повећана агресивност изазвана нервозом ће можда бити од помоћи током мрежног летења, али је питање да ли ће овај бенефит превазићи бенефит усавршавања вештине летења који би био резултат провођења времена потрошеног на бригу о сигурности система у летењу. Није тајна да и Linux и ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 користе OpenGL ради обезбеђивања графичког приказа, те  је овај симулатор на Linux- у , под Wine емулатором, могуће користити уз губитак од највише пет процената у односу на коришћење под Windows  окружењем када је брзина анимације у питању. Што се тиче безбедности оперативног система, Linux и није платформа која је претерано позната по великој количини малициозног софтвера који се за њу пише. Ако се у неком тренутку у будућности ово и промени, Linux је бесплатан оперативни систем чији Уговор о лиценци за крајњег корисника не намеће обавезу да се користи само једна инсталација оперативног система на једном рачунару, па се нико неће наљутити на симуланта који на свом рачунару има две инсталације Linux- а од којих једна служи само за летење. Dual boot инсталације Windows- а и Linux- а нису реткост, а ако је неко екстремно параноичан и брине да ће му оваква инсталација угрозити безбедност Windows партиције, сасвим је могуће инсталирати ова два система на два различита хард диска, при чему никад неће бити оба истовремено прикључена на матичну плочу рачунара. Linux нема велики отисак на хард диску, па ће једном када је све инсталирано и подешено бити довољно око петнаест минута да се креира имиџ свих релевантних партиција инсталације која садржи Linux, софтвер за праћење положаја главе и ИЛ- 2 Штурмовик: 1946, док ће за враћање свега у стање у ком је било када се приступило креирању имиџа бити довољно око десет минута. Ради стварања имиџа система могуће је, на пример, користити бесплатан Clonezilla програм. Особи која жели да се опроба као виртуелни пилот летење на Linux- у представља јефтинији начин да оствари своју жељу јер ће морати да се испружи само за хардвер и симулатор, а ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 није једини симулатор који се може летети на овом оперативном систему. Да би наведено било остварено, биће потребно да се уложи мало труда јер процес инсталације и подешавања софтвера на Linux- у још увек није једноставан као под Windows оперативним системом, о чему ће бити речи нешто касније. Будући да још увек постоје сервери посвећени мрежном летењу, овај симулатор и даље има много да понуди захваљујући томе што поменуте сервере посећују пилоти са вишегодишњим искуством када је мрежно летење у питању.
 
Време је за осврт на све што треба урадити да би ИЛ- 2 Штурмовик заживео кaко треба на Linux- у. Све што ће бити изнето урађено је на Linux- у Mint 17 са KDE десктопом, а ствари ће се на другим дистрибуцијама вероватно мало разликовати.  Биће потребно да се инсталирају Wine и драјвери за графичку картицу објављени од стране произвођача графичког чипа, за које важи да обезбеђују већу брзину анимације од X- Org драјвера написаних од стране трећих лица. Приликом покушаја инсталирања Wine- а и NVidia драјвера из Software Manager- а доћи ће до деинсталирања једног од ових пакета због некаквог проблема са компатибилношћу. С' тога је ове пакете потребно инсталирати коришћењем apt  команде из Bash shell- а, у ком случају инсталација једног пакета неће изазвати деинсталацију другог. Исто важи и за AMD графичке картице, а власници ових картица више информација везаних за инсталацију драјвера могу да пронађу на овој страни. Wine  се из Bash shell- а може инсталирати тако што ће се извршити следеће команде:
 

sudo add-apt-repository ppa:ubuntu-wine/ppa
sudo apt-get update
sudo apt-get install -y wine1.7

 
, а по извршавању последње линије apt команда ће избацити листу препоручених пакета које ваља инсталирати уз Wine. Ово је најлакше урадити ако се, као у последњој линији, откуца:
 

sudo apt-get install [ime paketa]

 
, при чему је могуће копирати имена свих препоручених пакета одједном користећи  команду CTL+SHIFT+C за копирање имена препоручених пакета, а CTL+SHIFT+V да би се имена пакета убацила на крај линије. Ако је некоме ново, а свакоме једном мора бити, sudo команда на почетку сваке линије тражи од система да омогући рад са повишеним привилегијама, па ће бити потребно да се унесе администраторска лозинка први пут када се ова команда изда у једној сесији Bash shell- а. Да не буде забуне, ради се о лозинки коју је потребно унети приликом крерања корисничког рачуна, на пример када се инсталира систем. Инсталација горе поменутих препоручених пакета омогућиће конектовање на сервере који имају укључену CRT=2 проверу која представља меру спречавања варања током мрежног летења. NVidia драјвери се инсталирају извршавањем следећих команди:
 

sudo add-apt-repository ppa:xorg-edgers/ppa
sudo apt-get update
sudo apt-get install nvidia-352 nvidia-settings
sudo rm /etc/apt/sources.list.d/xorg-edgers-ppa-trusty.list

 
за NVidia 352 драјвере. Ако неко жели да инсталира NVidia 340 драјвере, треба да убаци 'nvidia-340' уместо 'nvidia-350' у претпоследњој линији.
 
По завршеној инсталацији драјвера, потребно их је подесити да би се спречило цепање слике током летења. У etc директоријуму root директоријума постоји фајл environment на чији крај ваља додати једну линију, па је потребно отворити овај фајл у текст едитору:
 

sudo nano /etc/environment

 
или
 

sudo kate /etc/environment

 
, потом на крај фајла додати линију:
 

CLUTTER_PAINT=disable-clipped-redraws:disable-culling

 
и снимити га на диск. Потом подесити десктоп ефекте и OpenGL секцију у NVidia Settings програму као на следећој слици:
 

Ваља још инсталирати и конфогурисати сам симулатор. Ако сте власник ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 DVD- а, у случају да дође до проблема приликом инсталације, најбоље је инсталацију покренути извшрним фајлом a.exe која се налази на DVD- у ком се може приступити из фајл менаџера Linux дистрибуције коју користите, на пример фајл менаџером Dolphin Linux- а Mint са KDE десктопом. Ако је у питању нека од верзија које се дистрибуирају преко Интернета, од помоћи ће бити упутства сервиса који се користи. Вероватно да ће све ићи глатко јер и Steam и GOG пружају подршку корисницима Linux оперативног система. По завршеној инсталацији потребно је скинути закрпе које се могу копирати у Wine директоријум ком се може приступити бирањем опције "Browse C: Drive" под Wine секцијом у старт менију. Са ове локације се могу инсталирати као под Windows окружењем. Једном када је инсталација завршена, потребно је модификовати conf.ini фајл који се налази у инсталационом директоријуму ИЛ- 2 Штурмовик: 1946 симулатора на следећи начин:
 

[window]
width= Ширина екрана у пикселима
height= Висина екрана у пикселима
ColourBits=32
DepthBits=24
StencilBits=8
ChangeScreenRes=0
FullScreen=1
DrawIfNotFocused=1
EnableResize=1
EnableClose=1
SaveAspect=0
Use3Renders=0

 
, ако се поменути фајл копира са Windows инсталације. Ако се оваквим фајлом не располаже, треба користити конфигурациони програм il2set.exe који се инсталира уз овај симулатор, па тек потом модификовати conf.ini фајл. Наведено би требало да буде довољно да се симулатор покрене. На страни WineHQ презентације посвећеној ИЛ- 2 Штурмовику се, поред осталог, саветује искључивање хардверског сенчења пиксела, што са савременијим хардвером можда није преко потребно. О подешавањима расположивим кроз едитовање conf.ini фајла може се прочитати на следећој страни.
 
Штурмовик у основној верзији, крпљен до закрпе 4.13 тима Daidalos, нема никаквих проблема са мрежним или појединачним летењем. Успешно је тестиран и UltraPack 3 RC 4 мод, инсталиран преко 4.10.1 верзије симулатора, који је сасвим стабилно радио приликом мрежног летења. HSFX 7.0 мод инсталиран преко 4.12.2 верзије није радио стабилно, али на машини са 4GB меморије и swap фајлом величине 2GB. Верзија 4.13 је радила стабилно на истој машини, па би могло да се деси да ће и HSFX 7.0 мод радити стабилно корисницима који имају више од 4GB RAM меморије, или којима је Swap фајл већи од 2GB. Симулатор ради сасвим стабилно уз коришћење виртуелних десктопа, што се показује као корисно када треба бацити брз поглед на IL- 2 Compare. Пошто је Hyperlobby у последње време слабије посећен, могуће је пронаћи мрежни сервер и укључити се у мрежно летење ако се посети страна која садржи списак сервера намењених мрежном летењу. Они који наиђу на проблеме приликом инсталирања и коришћења ИЛ- 2 Штурмовик симулатора на Linux- у не треба да забораве да је Google њихов пријатељ.
 

If You are ready to get pumped visit totally sweet mammels, or the following website.